- Датум одржавања: недеља, 14. март 2021.
- Путања: Прослоп – Соколске колибе и ранч Арка – врх Рожањ (973 мнв) – манастир Св. Василија Острошког – ман. Св. Николаја Велимировића
- Статистика: дужина 14 км, успон 500 мнв
- Водичи: Петар Рајда, Светозар Савин
Соколска планина највећи је планински венац рађевинско-јадранског Подриња, диже се југоисточно од Крупња између Дрине, Азбуковице, Рађевине и Јагодње. Омеђена је токовима Дрине и Узовнице на западу, Љубовије на југу и Криве реке, Богоштице на североистоку, а одваја Рађевину (и Јадар) од Подриња.
Границу између Соколске планине и Јагодње чини Вукова река. Соколска планина се пружа динарски од Шапца (923 м) и Мачковог Камена (843 м) до Прослопа на југоистоку. Спада у ниже планине, са највишом тачком Рожањ (973 м). На обронцима планине налази се остаци утврђења Соко град, а испод њега се налази Манастир Светог Николаја – Соко.
Соколске планине наше друштво посетило је више пута, обилазећи различите путање. Пут нас је водио од Прослопа до ранча домаћина Игора Рабата, др ветерине из Пецке, који гаји аутохтоне расе домаћих животиња. Успон на Рожањ је следио иза тога. На врху су весели равничари заиграли брендирану српску игру – ужичко коло.
Пут нас је водио и до два манастира – један посвећен највећем српском светитељу и чудотворцу – Василију Острошком, а други, манастир Соко, највећем српском епископу и духовнику – Св. владики Николају Велимировићу.
Када сте у крају на потезу Ваљево – Љубовија, све је тако – српско и врхунско.